Uvodna reč

Poštovani čitaoci,

Za Vas smo pripremili intervju sa Milanom Dučić, rukovodiocem Centra za informacije o lekovima, ZU »Apoteke Beograd«. Ona je u razgovoru za Apoteku istakla koliko je bitna edukacija pacijenata za uspeh terapije, i da je uloga farmaceuta na tom planu nezamenljiva.

Za uspešnost terapije je takođe važno i pridržavanje uputsva za upotrebu leka, da pacijent terapiju uzima dovoljno dugo i na tačno propisan način tj. ispoštuje režim doziranja.

Prof. dr Andre Terzić, istraživač tima za regenerativnu medicinu klinike Mejo iz Ročestera, SAD, objašnjava značaj matičnih ćelija u budućnosti u lečenju kardiovaskularnih bolesti.

U našoj stalnoj rubrici Farmaceuti Vas savetuju pričali smo o prevenciji gastričnih tegoba.

Sistem organa za varenje savremenog čoveka je često opterećen neurednim, nekvalitetnim, preobilnim obrocima, teškom, masnom i brzom hranom, pa tako ne čudi činjenica da se sve više pacijenata žali upravo na gastrične tegobe. Na našem tržištu je široka lepeza ponuđenih proizvoda, a preporuka je da se o problemima koji Vas muče posavetujete sa Vašim farmaceutom.

Glavna i odgovorna urednica

dipl. ph. Iva Aleksić

Farmaceuti vas savetuju

Gastrointestinalni problemi

Sistem organa za varenje, savremenog čoveka, sve je više opterećen neurednim, sa nutricionističke strane gledišta, nekvalitetnim, preobilnim obrocima, teškom i masnom hranom, brzom hranom koju najčešće kozumira »s nogu«, nedovoljnim unosom voća i povrća (biljnih vlakana), preteranom upotrebom gaziranih sokova, kafe, alkohola, jako začinjene hrane.. Posledice su nadutost nakon jela, nemogućnost hrane da se svari, »težak osećaj« u stomaku, problemi sa lučenjem žuči, žučnom kesom, (akutan/hroničan) zatvor, lenja creva tj usporeno kretanje hrane kroz creva i mnogi drugi. Kako prebroditi more nastalih tegoba? Za Vas govore farmaceuti:

Detaljnije

Teme broja

Mr sc. pharm. Gordana Mihajlović

Gorušica, Informacije za pacijenta

Osećaj "pečenja" ili "žarenja" iza grudne kosti najčešće je posledica pojave kiseline iz želudca u jednjaku, gde se ona po pravilu ne nalazi. Zašto se onda kiselina pojavljuje u jednjaku i izaziva neprijatan osećaj? Uzrok mogu da budu preobilni obroci ili vrsta hrane (masna, ljuta, slana) ali i postojanje bolesti kao što je gastroezofagealna refluksna bolest, hijatus hernija, čir na želudcu, karcinom želudca ili jednjaka. Često se javlja kod žena koje su trudne. Po pravilu, najslabija je ujutru posle doručka a najjača uveče posle večere. Javlja se i noću kada je jastuk nizak, ili kada se večera neposredno pred odlazak na spavanje. Uzimanje hrane povećava količinu izlučene kiseline, i ako se spava na desnoj strani tela. Gorušica ili žgaravica, ili jednostavno "kiselina" može biti prisutna dug vremenski period i obično se oseti u roku od sat vremena posle jela veoma neprijatan osećaj. Postoje periodi kada se češće javlja npr. kada se hrana brže guta ili nedovoljno sažvaće. Konzumiranje alkohola, gaziranih napitaka, začinjenih jela i kafe kao i pušenje duvana utiče na pojavu gorušice. Sagnuti položaj i odeća koja je stisnuta u struku, kao i upotreba sledećih lekova takođe se dovodi u vezu sa pojačanim lučenjem kiseline: benzodiazepini, nesteroidni antiinflamatorni lekovi, kortikosteroidi, nifedipin, verapamil, progesteron, opijati, kalijum i gvožđe.

dr med. Jovica Lučanin

O Vakcinaciji

Grip (od francuske reči koja znači „ščepati“) ili influenca (što znači upasti silom) je akutna virusna, veoma zarazna (kontagiozna) bolest respiratornog sistema (organa za disanje) koja se javlja sporadično (pojedinačni slučajevi ili epidemijski) kada oboleva i umire veliki broj ljudi. Pandemije tj. velike epidemije kada je bio zahvaćen ceo svet, javljale su se periodično, od 1918-1920 i početak je u Španiji (tzv. „španska groznica“ koja je odnela 20 miliona ljudi), zatim 1957/58, izazvana mutantnim sojem virusa A tzv. „azijski grip“, kada je umrlo oko milion ljudi, i 1968/69 kada se pojavio „hongkonški“ izazvan novim sojem virusa A. Prema sastavu antigena razlikuju se tri tipa virusa gripa: A, B i C. Prvi je otkriven 1933. godine, drugi 1940. godine, a tip C 1979. godine. Do 1973 godine znalo se za podtipove A virusa Ao, A1 i A2, izolovani 1933., 1947., 1957., dobijeni mutacijom antigene strukture, dok danas (podaci od 1987) tip A ima 11 podtipova antigena H i osam podtipa antigena N (kod čoveka i životinje). Kod čoveka su izolovani tri podtipa antigena H (H1, H2, i H3) i dva podtipa antigena N (N1, N2). Antigena promena virusa zavisi od belančevinastog omotača virusa hemaglutinina koji je nosilac antigenosti (otud H) dok se jezgro virusa ne menja. Encim (ferment) virusa, neuraminidaza ima takođe antigenu ulogu (otuda N u skraćenici A (H1N1)).

dr Sonja Ilić

Povišen bilirubin u krvi

Bilirubin je krajnji produkt razgradnje proteina koji sadrže hem. Oko 80 % bilirubina nastaje razgradnjom hemoglobina iz eritrocita (nakon 120 dana života eritrocita u krvi) u retikuloendotelnom sistemu (RES). Preostalih 20 % dnevno stvorenog bilirubina nastaje iz prethodnika eritrocita u koštanoj srži (neefikasna eritrocitopoeza) i drugih hem proteina (mioglobin, citohromi, katalaza). Bilirubin se metaboliše u jetri i izlučuje u žuči. Bilirubin se akumulira se u krvi kada postoji oštećenje jetre, zapušenje žučnih puteva ili povećana razgradnja crvenih krvnih zrnaca. Određivanje bilirubina ima veliki značaj u diferencijalnoj dijagnostici žutica. U hemolitičkoj žutici gotovo sav bilirubin je u slodobodnoj formi. Kod opstruktivne žutice je uglavnom u konjugovanoj formi. Kada se vek eritrocita približi kraju, posle približno 120 dana, kada postanu previše “lomljivi” da bi mogli opstati u cirkulaciji, njihova membrana puca, a oslobođeni hemoglobin fagocituju tkivni makrofagi u čitavom organizmu. Uvučen unutra, hemoglobin se prvo cepa na globin i hem. Tada se hemoglobinski prsten otvara i daje slobodno gvožđe (koje se prenosi u krvi putem transferina) i lanac od četiri pirolska jezgra koji služi kao supstrat iz kojeg će se eventualno formirati bilirubin.