Apoteka »ZEN« Beograd

Bul. Despota Stefana 61, tel. 32-37-131

mr.ph Aleksandra Antonijević

Najčešći simptom peptičke ulkusne bolesti je epigastrični bol. Šta u tom slučaju preporučujete pacijentima od terapije i pomoćnih lekovitih sredstava?

Acidopeptička oboljenja su vrlo rasprostranjena u savremenom svetu, a njihovi uzroci su mnogobrojni. Prvenstveno loše navike u svakodnevnom životu: kao što su neuravnotežena ishrana sa jednim ili dva obroka dnevno, konzumiranje velikih količina gaziranih pića, alkohola, cigareta, neracionalno korišćenje lekova, česta izloženost stresu i stalna napetost zbog velikog broja obaveza i zahteva, doprinelo je znatnoj ekspanziji gastritisa i peptičko-ulkusne bolesti. Poslednjih 20 godina veliki napredak u razumevanju patogeneze i lečenju ovih bolesti donelo je otkriće bakterije Helicobacter pylori i grupe lekova- inhibitora protonske pumpe.

 Pacijenti koji dolaze sa dijagnozom lekara, leče se po propisanom terapeutskom protokolu, a pomoć farmaceuta traže oni sa hroničnim gastritisom i akutnim epizodama peptičkog ulkusa ili gastroezofagealnog refluksa. Najčešći problemi su: bol u gornjem delu abdomena, gorušica, mučnina, otežano varenje, nadimanje i nedostatak apetita.

 Budući da kod većine ovih bolesti razvoj kliničkih simptoma nastaje pri poremećaju ravnoteže između želudačne kiseline i protektivnih faktora koji štite sluzokožu od stvaranja grizlica. Temelj terapije je kontrola želudačne kiseline.

Prema mehanizmu delovanja antiulkusna sredstva se mogu podeliti na:

• Lekove koji redukuju lučenje želudačne kiseline: H2 antagonisti, inhibitori protonske pumpe i antimuskarinski lekovi

• Lekove koji neutrališu želudačnu kiselinu-antacidi

• Lekove koji povećavaju otpornost sluzinice želuca različitim mehanizmima: polusintetski porstaglandini, jedinjenja bizmuta, sukralfati i biljna pomoćna lekovita sredstva

• Lekovi za lečenje infekcije H. pylori (antimikrobni i antisekretorni lekovi)

Pacijent koji u apoteku dođe sa epigastričnim bolom traži od farmaceuta lek koji će mu brzo otkloniti bol i »ugasiti požar u epigastriumu«. U tom slučaju preporučujemo mu spazmolitik (buscopan ili baralgetas tablete) i neki od antacida, s tim da prednost dajemo antacidima u tečnom obliku (altacid suspenzija) ili nekoj od tableta za žvakanje (rupurut, rutacid, altacid).

Za smanjenje lučenja želudačne kiseline preporučujemo neki od H2 blokatora (ranisan, ranital, ranitidin, famotidin, quamatel) koji se dozira jednom uveče.

Takođe, na tržištu se nalaze i pomoćna lekovita sredstava koja mogu da posluže kao preventiva i dopunska terapija. Ove preparate čine biljne mešavine koje ne smanjuju kiselost želudačnog sadržaja, ali utiču na poboljšanje stanja sluznice želuca i otklanjaju simptome (gastrocalm, gastroherbal, karbofin, massima forza i sl.).

Uz sve ovo, možda su najvažniji saveti po koje pacijenti često dolaze u apoteku, a koji se, u ovom slučaju odnose na promenu loših navika:

• Voditi računa o pravilnoj ishrani. Trebalo bi da je raznovrsna zbog toga što u jednoličnoj ishrani nema svih hranljivih sastojaka koji su neophodni za normalno funkcionisanje želuca. Ukupan unos hrane, zajedno sa tečnošću, ne bi trebalo da premašuje tri kilograma. Hranu je poželjno uzimati četiri do pet puta na dan, najbolje uvek u isto vreme. Paziti da jelo ne bude previše vruće, a ni previše hladno. Izbegavati masnu, začinjenu hranu.

• Izbegavati alkohol, pušenje, gazirana pića, čak i često korišćenje žvakaćih guma.

• Izbegavati čestu upotrebu brufena, ketonala, aspirina

• Smanjiti stres.

Kako tretirati loše varenje i nadutost, stomačne tegobe kod novorođenčadi?

Sa ovim problemom, farmaceutu se najčešće obraćaju roditelji sa prvorođenom bebom. Uzroci lošeg varenja su kompleksni i ako roditelji po izgledu bebine stolice posumnjaju da nešto nije u redu svakako treba da se odmah obrate pedijatru.

Najverovatnije je da se radi o infantilnim kolikama koje ima svaka peta beba i oni se podjednako javljaju kod dečaka i devojčica, kod beba koje sisaju i koje se hrane bočicom.

Roditelji su veoma zabrinuti i dramatično opisuju patnje svog deteta: žestok plač, crvenilo u licu, stezanje ručica u pesnice, grčenje nožica prema stomaku, napet stomačić i naravno pri tome opisuju svoje osećaje bespomoćnosti.

Najvažnije je umiriti roditelje objašnjenjem da je to normalan fiziološki proces kroz koji beba prolazi posle rođenja u periodu prilagođavanja na nove uslove života, pogotovu ishrane i traje obično do trećeg meseca života. Grčevi praćeni bolom i neutešnim plačom, najčešće se javljaju između obroka u popodnevnim satima.

Ključno je da farmaceut pomogne roditeljima da ostanu smireni, zabrinutost može pogoršati stanje, jer bebe osećaju roditeljsku uznemirenost, postaju i same nespokojne i sve se završava napadom plača. Dalje, savetuje se da stave zagrejanu pelenu bebi na stomak, da je priviju uz sebe, eventualno blago masiraju stomačić ako procene da bebi to prija. 

Nadutost nije samo posledica lošeg varenja zbog nedovoljnog lučenja enzima i još neuspostavljene normalne crevne peristaltike, već i vazduha koga se beba naguta dok sisa, pogotovo ako je halapljiva i živahna. Posle hranjenja bebe bi trebalo da podrignu i izbace višak vazduha.

Roditeljima se savetuje da bebu između obroka poje karminativnim čajevima sa komoračem, kimom i anisom. Ulja iz tih semenki adsorbuju gasove i smanjuju nadutost i rastezanje creva bebe. U apoteci se nalazi veliki broj ovih čajeva sličnog sastava, različitih proizvođača (Hipp, Milupa, Bibilibi, Plantex).

Nakon prvog meseca bebama se mogu davati i sirup protiv kolika (Nurse harvey’s) kao i kapi (Espumisan i Baby friend).

Korisni efekti u regulaciji infantilnih kolika postignuti su adaptiranim formulama koje sadrže hidrolizovane proteine surutke i redukovanu laktozu, jer se lakše vare (Humana, Milupa, Impamil, Bebelac).

Ako majka doji bebu savetujemo joj da izbaci iz ishrane hranu koja nadima, gazirana pića, jake začine i preporučuju se čajevi za dojilje koji svojim sadržajem ne samo sto stimulišu laktaciju već i znatno poboljšavaju kvalitet mleka i doprinose smanjenju tegoba kod bebe (Hipp čaj za dojilje).

Najbitnije je da roditelji shvate da grčevi i plač ne remete napredovanje i razvoj njihove bebe.

Šta savetujete pacijente kod problema sa žuči i žučnim putevima?

Većina problema sa žuči i žučnim putevima mogu se rešiti fitoterapijom i redukovanom ishranom, ukoliko se jave ozbiljniji simptomi svakako je neophodno posetiti stručnjaka.

Najvažnije je izbegavati začinjenu i masnu hranu bogatu holesterolom (jaja, dzigerica), jer je žuč glavni organ za preradu ovih namirnica.

Kao pomoć kod ovog problema postoje i čajevi u čiji sastav ulaze biljke: podubica, trava iva, šipurak, kamilica, krušina koje regulišu lučenje žuči (Čaj br. 3, Institut Josif Pančić).

Silimarin, suvi ekstrakt ploda sikavice, se takođe može koristiti kod oboljenja žučne kese i žučnih puteva.

Na tržištu postoji i lek Rowachol koji povećava sekreciju žuči, opušta spazam žučnih puteva i pojačava metaboličku funkciju jetre. Pod njegovim uticajem smanjuje se i stvaranje holesterola u organizmu, a time i njegov sadržaj u žuči, što pomaže u razgradnji i sprečavanju daljeg stvaranja kamena u žučnoj kesi.

Apoteka Nives

Bulevar Zorana Đinđića 95-105/ lok. 22, Novi Beograd

dipl ph Nevena Krstović

Kako lečiti dijareju  kod dece a kako kod odraslih? Šta biste savetovali pacijenta i koji preparat biste mu preporučili kod putničke dijareje?

Jedan od najčešćih problema sa kojima se susrećemo u apotekarskoj praksi je dijareja. Ovaj problem pogađa sve starosne grupe. Situacija je komplikuja u slučaju kada je prisutno i neko drugo obolenje. Zato je neophodno sprovesti informativan razgovor, u kome ćemo utvrditi o čemu se radi. Ako postoje ozbiljnije indikacije, obavezno bi trebalo pacijenta uputiti lekaru. Dijareja može biti prateći simptom metaboličkih poremećaja, hrane na koju postoji alergija/netolerancija ili komplikacija postojece bolesti (kolitisa i sl.). U tom slučaju, obavezan je odlazak lekaru.

    Ako slučaj nije ozbiljno iskomplikovan, dijareja može biti izazvana infektivima parazitima, što je ređe, bakterijama i rota virusima.Takođe može biti posledica upotrebe agresivnih lekova.

Sve se više susrećemo sa putničkom dijarejom koja se javlja usled unosa uzročnika putem neopranih ruku, hranom ili vodom na putu.

  U tim slučajevima možemo intervenisati sa probiotskim kulturama. Uz rehidraciju i dijetalni režim ishrane dijareja prolazi za dan ili dva.

   Kod dece treba preporučiti neki crevni adsorbens - lek sa izuzetno velikom apsorbcionom aktivnošću: rastvor SMECTA praška koji usisava na svoju površinu sve toksine iz hrane: infektive ili opasne i toksične materije. To je prva odbrambena linija, ponekad je sasvim dovoljna. Roditelju treba napomenuti da ova površinska aktivna materija vezuje na sebe lekove i hranu, pa je potrebno napraviti pauzu posle SMECTE. Nakon izvršene detoksikacije, detetu se daju probiotici za regeneraciju crevne flore. Preparat posebno pogodan za decu, je PROBIOKID IMMUNO, jer se uzima u rastvorenom obliku. U toku putovanja, za lečenje putničke dijareje, mnogo je konfornije koristiti LINEX kapsule koje se daju više puta dnevno. Probiotske kapsule date u jednoj dozi, mogu biti odmah izbačene, pogotovo ako je dijareja udružena sa povraćanjem.

    Rehidracija je obavezna mera koju treba primeniti uz dijetalnu ishranu. Od rehidracionih rastvora deca dobro prihvataju i podnose  HUMANA ELEKTROLITE SA UKUSOM BANANE ili KOMORAČA. Rastvore je bitno davati u malim kašičicama, što češće, da bi organizam dobro prihvatio i iskoristio sve ponudjene elektrolite. Odojčad treba odmah da pređe na mlečnu formulu bez laktoze: BEBELAC FL  ili HUMANA HN, ALLERNOVA i sl. Starijoj deci, treba dati pirinač, bareno povrće, gnječene banane, pečene jabuke, pire od krompira.

  Kod odraslih osoba manja je opasnost od gubitka tečnosti, ali rehidracija mora da se sprovede uz terapiju. Odrasli mogu da koriste kao crevne adsorbense CARBO MEDICINALIS, i posle detoksikacije je obavezna regeneracija crevne flore sa PROBIOTIC kapsulama, FLONIVINOM ili LIOBIF kapsulama. Izuzetno su dobre kombinacije probiotskih kultura sa prebioticima. PREBIOTICI su polisaharidi koji služe kao hrana korisnim bakterijama u crevima. Ujedno služe i kao prva odbrambena linija od patogena koji se unose u digestivni trakt. Stoga obavezno preporučujem PROBIOTIC FORTE za putničke dijareje jer predstavlja idealnu kombinaciju probiotika i prebiotika.

Koje preparate biste preporučili za tretman oboljenja jetre?

JETRA je po masi i zapremini najveći organ ljudskog organizma. Za jetru su  karakteristična dva krvotoka. Prvi je namenjen ishrani jetre, koja kao i svi drugi organi dobija hranu i kiseonik preko hepatičke arterije, dok se produkti metabolizma odnose hepatičkom venom. Drugi krvotok je specifican samo za ovaj organ - oko 80% krvi u jetri  se doprema putem vene porte. Preko nje iz čitavog organizma dospevaju sastojci koji se metabolišu. Na taj način, jetra je povezana funkcionalno sa većinom organa u našem telu. To je i čini CENTRALNOM LABORATORIJOM u našem organizmu.

  U jetri se deponuju hranljive materije: ugljeni hidrati, koji se mogu izvući iz ovog depoa po potrebi, proteini koji se takođe mogu mobilisati i  masti - čije je prisustvo neznatno (u zdravoj jetri). Takođe služi i kao depo vitamina na primer: A, D, K, B2, PP i folne kiseline. U jetri se deponuju i soli gvožđa i bakra.

 Jetra je veoma važna kao rezervoar krvi, koja se prilikom pojačanog rada šalje u krvotok. U njoj se vrši razgradnja crvenih krvnih zrnaca i produkcija žuči, koje su neophodne za resorpciju masti u crevima. Sve navedeno, i još mnoge druge funkcije (oko 200) čine jetru jednim od vitalnih organa. Jetra je na udaru virusa i parazita koji se unose putem hrane , ali i putem transfuzija ili  zaraženih  igala. Primer je, virusna infekcija hepatitisa C, koji drastično menja život pacijenata. Jetra je upravo zbog svoje detoksikacione uloge u velikoj opasnosti. Većina lekova se metaboliše u jetri do svojih aktivnih oblika. Takođe, u nju dospevaju svi toksini iz hrane, vode i vazduha. Jetra je stoga najizloženiji organ toksinima. Posebno je veliki problem kod zavisnika koji konstantno iscrpljuju njene regenerativne mogućnosti. Aktivnost hepatocta - ćelija jetre, može drastično da se smanji kod ciroze jetre (zamenjuje ih vezivno tkivo ) ili kod poremećaja tzv. masne jetre (hepatociti se pune mastima i jetra se oblaže mastima) koje takođe rezultira cirozom.

U ovakvim situacijama, teško je preporučiti preparat pacijentu. Obično se pomoćna sredstva daju kao dopuna postojećoj terapiji ili kao produžetak terapije. Jedan od takvih preparata je ESSENTIALE FORTE. On omogućava snabdevanje esencijano važnim fosfolipidima, spremnim za ugradnju u ćeliju membrane, koji odgovaraju prirodnim fosfolipidima. Time se jetra delimično regeneriše, jer je osnovni problem oboljenja jetre popuštanje ćelijske membrane hepatocita.

Gastroezofagusna refluksna bolest (GERB) uključuje tipične simptome gorušice i vraćanja želudačnog sadržaja u jednjak, a kod većine ovih pacijenata nema hipersekrecije HCl-a. Šta biste savetovali ovim pacijentima ukoliko Vam opišu ove simptome?

Gastroezofagealni refluks nastaje kada se sfinkter- prstenasti mišić, koji se nalazi na prelazu iz jednjaka u želudac, otvori spontano ili se ne zatvori potpuno. Posle obroka ili za vreme obroka, želudačni sadržaj se vraća u jednjak. Neprijatan, kiseli ukus iz želudca, može da se osteti, ponekad, čak i u ustima. Može da se javi u svim starosnim dobima. Osoba često povraća, promuklo govori, disanje može biti otežano, zbog vraćanja hrane ili povraćanja, osoba odbija hranu ili gubi na težini, a sve je praćeno i jakom razdražljivošću.

 Pacijentima se mogu preporučiti higijensko dijetetske mere, u vidu:

   - češći obroci sa manjom količinom hrane koja se brzo vari, ne prejedati se

   - izbegavati kasne večernje ili noćne obroke, poželjno bi bilo šetati posle obroka oko sat vremena da bi jednjak bio u normalnom položaju,

  - pušenje takođe pogoršava stanje pacijenta,

  - u trudnoći takođe, može da se javi.

Ako preporučene navike ne dovedu do poboljšanja, pristupa se terapiji koja može biti identična kao i za gastritis i hiperaciditet, iako to nije konkretan problem u ovom slučaju.

Život bez zatvora

SanaPharm Plus, Njegoševa 76

mr ph Aleksandra Radosavljević

Šta biste preporučili pacijentima ukoliko imaju kratkotrajan zatvor, a šta ukoliko to stanje perzistira?

Zatvor ili opstipacija je neredovno, otežano, oskudno i neprijatno pražnjenje creva, obično uz tvrdu, suvu stolicu. To je jedan od najčešćih poremećaja organa za varenje, koji stvara doživljaj teškog i neprijatnog pražnjenja, bez očekivanog olakšanja.

Ritam pražnjenja je različit od osobe do osobe. Smatra se da je uobičajeno, normalno, pražnjenje stolice od 3 puta dnevno pa do jednom na 3 dana. Kada je pražnjenje creva ređe od dva puta nedeljno govorimo o hroničnom zatvoru. Međutim, osobe koje imaju stolicu jednom u tri dana, redovno, bez tegoba i bez izmenjene strukture stolice, nemaju zatvor. Nasuprot njima, osobe koje se prazne svakog dana, sa naporom i ne isprazne se do kraja, smatramo, imaju zatvor.

Uzroci zatvora su različiti. Najčešći oblik zatvora je takozvana, hronična, habitualna opstipacija bez jasno vidljivog organskog uzroka. U narodu se to obično naziva »lenja creva«.

Ovaj tip zatvora je najčešće posledica loših životnih navika. Obično pogađa osobe koje se malo kreću i jedu industrijski obrađenu, rafiniranu hranu sa premalo biljnih vlakana.

Takođe, zatvor mogu da izazovu lekovi koji deluju umirujuće na nervni sistem, lekovi koji umiruju bolove i preparati za nadoknadu kalcijuma i gvožđa. Trudnice obično imaju zatvor zbog hormonskih promena i povećanog pritiska na creva.

Razlozi opstipacije mogu biti i neke bolesti kao što su poremećaj rada štitaste žlezde, parkinsonizam, multipleks skleroza, moždani udar, šećerna bolest. Najopasnija bolest koja ide sa zatvorom je tumor debelog creva, ali tada zatvor prate drugi, ozbiljniji znaci i simptomi kao što su krvarenje, smenjivanje zatvora i proliva, bolovi u trbuhu i sl.

Kada je reč o zatvoru teško je izbeći komentar o hemoroidima. Od hemoroida uglavnom pate osobe koje mnogo sede ili se malo kreću. Kod ovih osoba tvrda stolica pogoršava stanje hemoroida, a onda upala hemoroida koja ide sa bolovima, na neki način, tera obolelog da se što ređe prazni, što pogoršava zatvor i stvara jedan začarani krug.

U najvećem broju slučajeva kada se radi o »običnom zatvoru« možemo mnogo učiniti i sami.

Najvažnija je pravilna ishrana i redovna fizička aktivnost. Važno je da hranom unesete što više biljnih vlakana. Biljna vlakna se nalaze u voću, povrću, leguminozama i žitaricama celog zrna (jabuka, breskva, šljiva, smokva, mandarine, borovnica, brokoli, kupus, šargarepa, spanać, karfiol, tikvice, grašak, boranija, pšenica, ječam). Vlaknastu hranu treba postupno uvoditi u ishranu. Biljna vlakna koja na ovaj način unesete ne vare se u digestivnom sistemu već zadržavaju vodu, bubre i mehanički draže crevo na pražnjenje. Biljna vlakna se prodaju u obliku gotovih dijetetskih i biljnih suplemenata i možete da ih pronađete u apotekama i prodavnicama zdrave hrane.

Nekim osobama može da pomogne i šolja hladnog mleka, dok se od fermentisanih mlečnih proizvoda preporučuje probiotski jogurt.

Bar dva puta nedeljno jedite ribu, a smanjite unos drugog mesa.

Pijte bar 2 litra tečnosti svakog dana, pre svega, mineralnu vodu bogatu magnezijumom. Tečnost omekšava stolicu i olakšava njen prolaz kroz creva.

Preporučuju se i 1-2 šumeće tablete Magnezijuma MOJAapoteka Hemofarm (bar 300 mg magnezijuma dnevno).

Čaj od kamilice ili nane sa dodatkom nekoliko zrna kima je ukusan i prijatan a smanjuje nadutost u trbuhu. Potrebno je izbegavati alkohol i kafu.

Pored pravilne ishrane veoma je važna i redovna fizička aktivnost jer pomaže rad creva. Pola sata šetnje učiniće svoje. 

Neki lekovi mogu takođe dovesti do zatvora. Najčešće se radi o lekovima protiv kiseline, preparatima na bazi gvoždja i kalcijuma, lekovima protiv depresije.

Ako i pored ovih saveta ne dođe do normalizovanja pražnjenja creva, kao i u slučaju iznenada nastalog zatvora koji traje duže od nedelju dana, pojave crne stolice ili sveže krvi u stolici potrebno je da potežite pomoć lekara.

Laksativi su lekovi koji dovode do pražnjenja creva. Danas se preporučuju laksativi na biljnoj bazi kao i proveren, efikasan i svima dobro poznat lek bisakodil MOJAapoteka Hemofarm u formi obloženih tableta i supozitorija. Laksativni efekt se ispoljava posle 6-10 sati od unošenja leka oralno, odnosno za 15 minuta posle primene supozitorija.

Saveti:

• Hrana bogata vlaknima

• Dovoljno tečnosti

• Redovna fizička aktivnost

• laksativi uz preporuku apotekara ili lekara